Tema: Uspostavljanje usluge „Stanovanje uz podršku“ – izazovi, iskustva i održivost

Datum: 4. decembar 2024.

Lokacija: Adrin Drušveni centar, Borča

Moderatorka: Dijana Janković, socijalna radnica, programska koordinatorka

 

Na okruglom stolu, organizovanom sa ciljem analize i unapređenja usluge „Stanovanje uz podršku“, učestvovali su stručnjaci iz oblasti socijalne zaštite, predstavnici organizacija civilnog društva, institucija i akademske zajednice. Glavni fokus diskusije bio je identifikovanje ključnih potreba, izazova i preporuka za dalji razvoj ove važne usluge socijalne zaštite.

 

Identifikovane potrebe i prioriteti

Uvodnu reč je imao tim projekta „Korak u samostalnost“.

Tokom sastanka, učesnici su istakli da je za uspešnu implementaciju usluge „Stanovanje uz podršku“ neophodno obezbediti korisnicima programe osnaživanja za svakodnevni život, kontinuirano obrazovanje i podršku u zapošljavanju. Poseban akcenat stavljen je na važnost razvoja pristupa prilagođenih različitim korisničkim grupama, potrebama i životnim okolnostima.

„Potreban je rad u dva smera – sa jedne strane, korisnicima je neophodna pomoć u komunikaciji sa institucijama, a sa druge, institucije moraju bolje razumeti njihove potrebe.“ (Mirela Avdagić, Fondacija ADRA)

„Stalno radimo na podizanju motivacije mladih za školovanje, ali se suočavamo sa nemotivisanošću i čestim izostancima zbog porodičnih obaveza, gde mladi preuzimaju uloge roditelja.“ (Aleksandra Patković, Fondacija ADRA)

Pored toga, lokalne zajednice su prepoznate kao ključni akteri u obezbeđivanju finansijske podrške. Takođe, prioritet predstavljaju jasno definisane procedure licenciranja i dodatna stručna podrška organizacijama koje se odlučuju na korak licenciranja.

 

Izazovi u realizaciji usluge

Jedan od glavnih izazova je složenost administrativnih procedura prilikom licenciranja i novčana sredstva koja je neophodno izdvojiti, što usporava početak pružanja usluge. Nedostatak jasno definisanih standarda na nacionalnom nivou dodatno otežava efikasnu realizaciju.

„Proces licenciranja je često dug i neprecizan, što odvraća organizacije od odlučivanja na ovaj korak.“ (Adnan Dizdarević, Merhamet Sandžak)

Dodatni izazov predstavlja stigmatizacija mladih koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, naročito u oblasti zapošljavanja, što usložnjava njihovu društvenu integraciju.

„Mladi često prepoznaju potrebu za uslugom ‘Stanovanje uz podršku’, ali je veliki izazov njihova motivacija i prihvatanje pravila i standarda usluge. Potrebno je mnogo rada i primerenog informisanja kako bi shvatili zašto im je ova usluga važna. Posebno je veliki izazov strah mladih od zapošljavanja i stigma sa kojom se suočavaju, jer poslodavci često pitaju da li su problematični ako dolaze iz sistema socijalne zaštite.“  (Marko Glišić, SOS Dečija sela – Jaki mladi)

Korisnici često imaju nerealna očekivanja o samostalnom životu, što komplikuje proces njihove pripreme za osamostaljivanje. Na kraju, finansijska održivost usluge ostaje značajan problem, s obzirom na nedostatak stabilnih i dugoročnih izvora finansiranja.

„Mladi često imaju nerealna očekivanja o samostalnom životu, pa je važno raditi na prilagođavanju njihovih očekivanja realnim okolnostima.“ (Marija Jovanović, Centar za pozitivan razvoj dece i omladine-CEPORA)

„Finansijska podrška je od velikog značaja, ali mladi koji je dobijaju često je neracionalno troše, pa je važno raditi na njihovoj edukaciji o upravljanju finansijama.“ (Snežana Milovanović, Materinski dom, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine)

„Neophodno je svakodnevno angažovanje i podrška mladima, posebno nakon što potroše sredstva koja dobijaju, jer tada nastaju najveći izazovi i potreba za pomoći.“ (Ljiljana Mijović, Beneficirano stanovanje, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine)

 

             

 

Preporuke za unapređenje

Diskusija je rezultirala nizom konkretnih preporuka za poboljšanje kako usluga socijalne zaštite, tako i usluge „Stanovanje uz podršku“. Kao najvažnije, istaknuta je potreba za izmenama Pravilnika o bližim uslovima i standardima, kao i razvojem nacionalne Strategije socijalne zaštite koji će definisati standarde, mehanizme monitoringa i održivosti.

 

„Neophodno je kreiranje nacionalne strategije jer trenutno u većini lokalnih zajednica opštine pokrivaju dobar deo usluge, ali često akcioni planovi ostaju samo na papiru i ne realizuju se u praksi. Pored toga, funkcionalni standardi moraju biti unapređeni kako bi se usluga stanovanja proširila i obuhvatila ljude koji nisu pod krovom sistema socijalne zaštite.“ (Milica Vasilijić, Mreža za borbu protiv beskućništva)

 

Takođe, preporučuje se da korisnici prolaze kroz bolje struktuirane programe pripreme za samostalan život, koji uključuju kontinuirani rad, informisanje, edukaciju, motivacionu podršku i dr.

 

„Planovi podrške treba da budu strukturisani kroz faze, gde se korisnici uče odgovornosti postepeno, a ne odmah dobijaju čitav paket odgovornosti.“ (Aleksandra Bobić, Mreža psihosocijalnih inovacija-PIN)

 

Lokalne zajednice i poslodavci treba da budu aktivnije uključeni kroz formiranje mreža podrške i inicijativa za zapošljavanje.

 

„Održivost usluge je ključni izazov, a uspostavljanje mreže poslodavaca koji su spremni da zaposle korisnike iz sistema socijalne zaštite bio bi važan korak napred.“ (Katarina Tadić, Udruženje „Na pola puta“)

 

Dodatno, sugeriše se razvoj obuka za specifične grupe korisnika, kao i uspostavljanje održivog modela finansiranja kroz javno-privatna partnerstva i veće angažovanje lokalnih samouprava.

 

„Trebalo bi osnažiti lokalne zajednice i institucije za bolje prepoznavanje i zadovoljavanje specifičnih potreba korisnika.“ (Milena Gorašević, Centar za socijalni rad Savski venac)

 

Zaključci i naredni koraci

 

Sastanak je potvrdio značaj usluge „Stanovanje uz podršku“ u procesu socijalne inkluzije mladih, ali i ukazao na neophodnost dodatnih intervencija radi povećanja dostupnosti i održivosti usluge.

 

Kao naredni koraci, predloženo je organizovanje edukativnih aktivnosti za korisnike i stručnjake, pokretanje inicijativa za osiguranje stabilnog finansiranja, kao i jačanje saradnje između relevantnih aktera.

 

Organizatori su naglasili važnost kontinuiranog rada na promociji i unapređenju usluge, sa posebnim akcentom na osnaživanje mladih i njihov kvalitetan prelazak ka samostalnom životu.

 

Aktivni/e učesnici i učesnice:

 

Milica Rakić – GRiG

Milena Gorašević – CSR Savski venac

Snežana Milovanović – Materinski dom, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine

Ljiljana Mijović – Beneficirano stanovanje, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine

Adnan Dizdarević – Mehramet Sandžak

Naila Ibrahimović – Merhamet Sandžak

Ivana Sekulić – Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd

Katarina Tadić – Udruženje „Na pola puta“

Marina Kurilj – Udruženje „Na pola puta“

Marija Jovanović – Centar za pozitivan razvoj dece i omladine

Dragana Gajić – Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad

Violeta Marković – Fakultet političkih nauka UB

Marko Glišić – Jaki mladi, SOS Dečija sela

Aleksandra Bobić – Mreža psihosocijalnih inovacija – PIN

Milica Vasilijić – Mreža za borbu protiv beskućništva, Fondacija ADRA

Milica Jocić – Program Borba protiv beskućništva, Fondacija ADRA

Dragana Mitrović – Korak u samostalnost, Fondacija ADRA

Mirela Avdagić – Korak u samostalnost, Fondacija ADRA

Aleksandra Patković – Korak u samostalnost, Fondacija ADRA

Mijodrag Bogićević – Korak u samostalnost, Fondacija ADRA

 

Projekat se realizuje u okviru programa “Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji” koji finansira Evropska unija, a implementira Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).