Deca iz podstandardnih romskih naselja u Beogradu nemaju uslove za školovanje kao njihovi vršnjaci. Uskraćeni su na različite načine: ne raspolažu istim materijalnim sredstvima, dešava se da budu diskriminisani, nemaju iste uslove za učenje. Neke škole nemaju logopeda i takve su upravo one koje pohađaju ova deca koja inače redovno pohađaju program u Adrinom Društvenom centru. Uspostavili smo saradnju sa stručnim saradnicima i učiteljicama iz jedne škole kako bismo u našem Društvenom centru organizovali logopedski tretman deci kojoj je bio neophodan kako bi pravilno govorili.

„Ja nisam znala da izgovorim slovo Č“, rekla nam je devetogodišnja Leontina. „Čula sam da u Adru dolazi logoped i sama sam se prijavila da idem kod nje. Dosta sam vežbala slovo Č sa Miljanom. Ona je dobra i puno sam joj zahvalna. Kada sam naučila slovo Č bila sam mnogo srećna.“

Altona, mama devetogodišnjeg dečaka uključenog u tretman je veoma zadovoljna napretkom. „Vidim po njemu da je zadovoljan, kada dođe kući odmah mi se pohvali šta je tog dana naučio. Sada razlikuje slova i mnogo ih bolje izgovara. Ja ne bih imala mogućnosti da plaćam, a nemam ni vremena da sama vežbam sa njim kod kuće, tako da mi logoped kod vas mnogo znači“.

U školi koju ova deca pohađaju ne postoji logoped kao vid podrške. S obzirom da deca pripadaju porodicama u kojima se koriste dva jezika mnogo teže usvajaju govorno jezičke strukture srpskog jezika. „Zbog toga sam osetila potrebu da se uključim“, govori Miljana Mihailović-Vuletić, master logoped. „Pružam dodatni vid podrške u već postojeći program opismenjavanja romske dece u Adrinom Društvenom centru, a kroz logopedsko-defektološke tretmane. Iako kod ove dece postoji jezička barijera, uspevaju da savladaju artikulacionu bazu srpskog jezika kroz razne logopedske vežbe koje su prilagođene njihovim individualnim potrebama“.