Svakog 10. oktobra obeležava se Međunarodni dan osoba u situaciji beskućništva i Međunarodni dan mentalnog zdravlja.

Usled dominacije neoliberalnog kapitalizma, sve većeg klasnog raslojavanja, prisilnih iseljenja, krize kapitala i pandemije beskućništvo postaje rastući socijalni problem. Naročito u zemljama tranzicije svedoci smo sve manjeg ulaganja u institucije sistema socijalne zaštite kao i druge institucije koje bi se bavile blagostanjem i poboljšanjem života svojih stanovnika, naročito onih najugroženijih.

Kod nas se problem beskućništva otvara pre svega u perspektivi isključivo tržišno organizovanog stanovanja bez podrške države. Da se radi o diskriminatornoj praksi govori činjenica da beskućništvo pogađa najpre najugroženije pripadnike našeg društva: siromašne, dugotrajno nezaposlene, žene, decu, stare, bolesne, Rome, osobe sa oštećenim mentalnim zdravljem, bivše osuđenike, pripadnike i pripadnice LGBTQ+ zajednice. Višedecenijsko odsustvo održive strategije stanovanja dovelo je do situacije da danas beskućništvo može svakom da se desi, jer stanovanje zavisi najpre od imovinskog stanja pojedinca. O neizvesnoj perspektivi prava na stanovanje u Srbiji govore sledeće činjenice: među evropskim zemljama, Srbija spada u zemlje najveće društvene nejednakosti, i dok čak polovina stanovništva u Srbiji živi u prenaseljenim domaćinstvima, Srbija je istovremeno među najnepristupačnijim evropskim zemljama za kupovinu stana. Uz to, dok se očekuje novi talas inflacije na osnovne životne namirnice i sve više ljudi zapada u rizik od siromaštva, uprkos krizi, cene nekretnina i zakupa u najvećim gradovima beleže rekordan rast. Istovremeno, desetine hiljada ljudi nema stalne i sigurne prihode, dok stotine hiljada ljudi prima minimalni iznos zarade ili iznos neznatno veći od minimalnog, a koji je nedovoljan za pokrivanje minimuma mesečnih troškova života. U stanju ekstremne materijalne deprivacije, ljudi se nalaze u brutalnoj situaciji da moraju da “biraju” između hrane i stanovanja. Ovo je mračna realnost koja zahteva urgentan, sveobuhvatan i pravedan sistemski odgovor.

Ako ovu širu perspektivu fokusiramo na one koji žive u apsolutnom beskućništvu situacija je porazna. Naime, sve je veći broj osoba u sitaciji beskućništva na ulicama Beograda i Novog Sada, dok tačan broj još uvek nije poznat usled neadekvatnog metoda popisa koji se oslanja isključivo na podatke institucija socijalne zaštite, a koje su većini osoba u situaciji beskućništva nedostupne i nema ih u njihovoj evidenciji. Nadalje, osobe bez krova nad glavom u Beogradu najčešće nemaju ili imaju vrlo otežan pristup smeštaju u ustanove socijalne zaštite, vađenju ličnih dokumenata, ostvarivanju prava iz socijalne i zdravstvene zaštite i drugih ljudskih prava. Svedoci smo svakodnevne sistemske diskriminacije i kršenja ljudskih prava osoba u situaciji beskućništva od strane institucija sistema. Beograd i Novi Sad i dalje imaju samo po jedno Prihvatlište za privremeni smeštaj osoba koje se nađu u situaciji beskućništva, njihovi kapaciteti su  mali, a uslovi za prijem su definsani tako da najčešće onemogućavaju pristup Prihvatilištu najugroženijima, naručito osobama sa težim zdravstvenim problemima, osobama sa invaliditetom, osobama sa smetnjama u razvoju i osobama sa problemima mentalnog zdravlja.

Takođe, danas obeležavamo i Međunarodni dan mentalnog zdravlja i posebno skrećemo pažnju javnosti da se veliki broj osoba u situaciji beskućništva suočava sa različitim problemima mentalnog zdravlja, kao i sa odsustvom adekvatne podrške. Problemi sa mentalnim zdravljem često su povod i/ili posledica sitacije beskućništva.

Dok se ne iznađu širi sistemski odgovori na ove probleme smatramo neophodnim da lokalne samouprave obezbede hitan smeštaj osobama u potrebi i da se ustanovi adekvatan sistem socijalne podrške. Potrebno je hitno povećati kapacitete Prihvatilišta, povećati broj ustanova za privremeni smeštaj i olakšati uslove za prijem kojima se omogućava prihvat najugroženijih. Potrebno je otvoriti javna kupatila i proširiti kapacitete narodnih kuhinja. Tokom zimskih meseci potrebno je otvoriti što više javnih prostora za prihvat osoba u situaciji beskućništva.

U cilju animiranja nadležnih institucija podsećamo da je prevencija uvek svrsishodnija i ekonomičnija od lečenja posledica i zato apelujemo da je neophodan širi društveni dijalog u cilju sistemskog rešenja beskućništva.

Niko bez hrane, krova i podrške!

Omladinski centar CK13

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

ADRA Srbija

Lice Ulice

KlikAktiv – Centar za razvoj socijalnih politika

PIN – Mreža psihosocijalnih inovacija

fotografije: Sara Ristić